Toliko toga nas spaja - Medijska slika regiona

Pre nešto više od mesec dana Ipsos je objavio podatke o medijskoj slici u regionu a na osnovu rezultata istraživanja realizovanog u takozvanom, PreCovid periodu, odnosno, tokom novembra I decembra meseca 2019. Godine.

Autor(i)

  • Dejan Radosavljevic Research Manager
Get in touch

Istraživanje je sprovedeno na svih pet teritorija East Adrie (Srbija, Makedonija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija I Kosovo), na nacionalnim, reprezentativnim uzorcima (veličine 1000+ ispitanika) opšte populacije starije od 18 godina.

Ono što smo tada konstatovali je nas, stanovnike East Adria Regiona, bar kada su mediji, medijske navike I upotreba informacion-komunikacionih tehnologija u pitanju, mnogo toga, više spaja nego što nas razdvaja.

Televizija dominira

Uprokos rasprostranjenom uverenju, a i evidentnim trendovima u svetu, da televizija gubi na značaju i da digital, bar kada je u pitanju dnevno informisanje građana, Ipsos podaci govore da ovaj medij i dalje dominira u regionu.
TVNo, sa druge strane, snagu digitala nikako ne treba zanemariti, jer se on, u različitim formama (sajtovi velikih izdavača, nezavisni informativni sajtovi I portali, društvene mreža), pojavljuje kod veoma značajnog procenta opšte populacije kao važan izvor informacija. Čini se da se na tom planu, ovi moderni mediji, posebno ističu na području Severne Makedonije I na Kosovu.

Gneracijske specifičnosti u pogledu izbora određene klase medija kao primarnog kanala informisanja su su relativno logične i očekivane. Dok kod mlađih generacija, a naročito u Srbiji I Crnoj Gori, digitalin mediji preovlađuju kao primarni, među starijim generacijama u svim zemljama regiona, tu ulogu ima, nedovsmisleno televizija.

Ipak, mora se konstatovati da, uprkos činjenici da digitalni mediiji snažno dominiraju u mlađim generacijama u svim zemljama regiona, televizija i dalje igra veoma važnu ulogu čak i među mladima u Severnoj Makediniji, na Kosovu i u Albaniji.
TV - DIGITAL

Kovid menja sve?

Činjenica da smo svi u regionu tokom protekla dva meseca prošli kroz jedan zaista traumatičan period svog života, i da su se mnoge navike, obrasci ponašanja i dnevne rutime morale menjati usled pojave Korona virusa i svega što je Kovid kriza prouzrokovala u društvenom životu svih nas, svakako je donela i značajne promene u načinu na koji konzumiramo medija. Ali i ovoga puta, čini se da su se te promene odvijale nekako u istom smeru.

U drugoj polovini meseca aprila 2020. godine, dakle u jeku primene različitih, restriktivnih mera u pogledu socijalne distance i kretanja stanovništva, primenjivale sve zemlje u regionu, Ipsos East Adria je sproveo novi talas MediaOmnibusa. Ovoga puta su istraživanja realizovana CATI tehnikom (Computer Assisted Telephone Intervju) sa opštom populacijom starijom od 18 godina, i to na nacionalnim, reprezentativnim zorcima od preko 1000 ispitanika po zemlji.

Ponovo je tema bila konzumacija medija i medijskih sadržaja, ali sada, pod potpuno novim okolnostima ograničenog (ili u slučaju starijih osoba potpune zabrane) kretanja, socijalne distance i produženog boravka u kući.
MEDIJIPodaci su potuno ubedljivi i nedvosmisleni. Ako se tokom PreKovid perioda moglo reći da, kada su u pitanju informativni sadržaji, televizija kao medij dominira u regionu, za period trajanja Korona krize, se može reći da je njen uticaj još više porastao. Naprosto, televizija je kao izvor informacija o Korona Virusu i društvenoj, ekonomskoj i globalnoj krizi koja je pratila, postala nezamenljiva.

Uticaj digitalnih medija je takođe bio veoma vidljiv na svim istraživanim teritorijama, ali daleko u odnosu na televiziju. U nekim područjima, poput Srbije, Kosova i Severne Makedonije, medijski i informativni portali i sajtovi su odgirali značajnu ulogu u informisanju građana o aktuelnim zbivanjima vezanim za Korona virus, dok su u slučaju drugih (Albanija) tu ulogu preuzele društvene mreže.

Inače nije na odmet konstatovati jednu neobičnu činjenicu da su društvene mreže kao kanal informisanja opšte javnosti o Korona virusu i krizi koja je nastala kao posledica njegovog naglog i smrtonosnog širenja, igrale veoma značajnu ulogu među građanima Kosova i Albanije, dok je njihov značaj u Srbiji i Severnoj Makedoniji bio znatno manji.

Stvar poverenja!

Šta je uzrok ovakve situacije kada je televizija u pitanju? Čini se da nedvosmislen odgovor na ovo pitanje dobijamo pogledom na sledeće podatke:
KORONAPoverenje koje su televizijske stanice kreirale tokom krize sa Korona Virusom, a u vezi sa informacijama koje stu tim povodom pružale svom medijskom auditorijumu, je zaista fascinantno. Pre svega treba imati na umu da je televizija kao klasa medija već duži niz godina jedina, ili jedna od retkih medijskih klasa sa pozitivnim poverenjem građana (Net Trust Score) i to u svim zemljama u regionu.

Na drugoj strani, treba priznati i činenjicu da su sve regionalne vlade i vladine institucije veoma mudro procenile značaj televizije kao medija, te su sav svoj komunikacijski fokus usmerile upravo na taj medij. Organizovane, dobro planirane i konsekventne press konferencije koje su u većini zemalja u regionu bile direktno prenošene putem televizijskih kanala, jedan su od presudnih faktora fenomena visokog stepena poverenja opšte javnosti u televiziju tokom perioda Korona krize.

Na ovom mestu, treba još i napomenuti da su upravo glavni komunikatori većine sistematskih informacija o aktuelnom (lokalnom) stanju vezanom za Korona virus, vladine zdravstvene institucije i vodeći zdravstveni radnici koji su participirali u kriznim štabovima svih zemalja u regionu, upravo oni prema kojima je ogroman deo regionalnih javnosti iskazivao najviši stepen poverenja.

Konačno, još jedna važan element ukupnih komunikacija u vezi sa teomom Korona virusa, kreiranih kroz televizijske informativne emisije, treba imati na umu. Naime, zbog prirode svog koncepta informativnih sadržaja, većina televizijskih stanica u regionu je putem svojih informativnih emisija i programa vezanih za pitanje Korona virusa i krize prouzrokovane njegovom pojavom, plasirala prilično koncizne, unisone i konvergentne informacije. Nasuprot tome, informacije koje su se širile kroz digitalne medije (a pre svega putem društvenih mreža) su po svojoj prirodi bile daleko divergentnije, kontroverznije, pa vrlo često i u domenu „fake news“ ili „conspiracy theories“, te nisu auditorijumu nudile ono što mu je u tom trenutku bilo najpotrebnije: jasnu, preciznu, nekotroverznu i donekle optimističnu sliku trenutne situacije i njenih perspektiva.

Konačno, treba imati i na umu da su u periodu Korona krize, zbog svih ograničenja u kretanju i odsustva uobičajenog modela dnevnih rutina (odlazak na posao; fakultet; izlasci i slično), veliki deo populacije u regionu, znatnov više vremena provodio uz televizijske sadržaje, naročito one informativnog karaktera nego što je to uobičajeno.

PROGRAM

Procvat digitala

Da je doba Korona virusa, kako ga neki već sada popularno zovu, stvorilo nešto što se zove nova normala nedvosmisleno je jasno i bez previše istraživačkih argumenata. Ta nova normala podrazumeva integrisanje digitalnih medija i tehnologija u našu svakednevicu i sve pore našeg života daleko više nego ranije, i daleko dublje nego što bi neki od nas to želeli.

Ali upravo mogućnost koju su nam pružile digitalne tehnologije i digitalni mediji, da održavamo svoje socijalne kontakte, realizujemo svoje svakodnevno, životno funkcionisanje, pa čak i radimo i privređujemo u uslovima ograničene ili potpune nemogućnosti kretanja, je benefit digitalnog doba koji je neosporiv. Čudnim sticajem okolnosti, Korona virus je negde, na kraju krajeva, zaslužan za tako intenzivnu i široku penetraciju digitalnih tehnologija u tako kratkom vremenskom periodu.
KRIZADa završimo ovaj prikaz jednim banalnim, revolucionarnim stihom: Korona nam dala, procvat digitala, njojzi hvala.

Autor(i)

  • Dejan Radosavljevic Research Manager